Данас је у сали Регионалне приврене коморе Лесковац одржан округли сто пројекта „Заједно за јачање руралних подручја“ на ком се дискутовало о кључним факторима и начинима развоја села и јачању руралних подручја, као и о економском оснаживању жена и утицаја сертификоване производње и производа са ознаком географског порекла на пољопривредни и рурални развој, све у организацији НАЛЕД-а.
Данашњи скуп је у име организатора отворила Виолета Јовановић, извршни директор НАЛЕД-а.
„Овај догађај организујемо у оквиру програма прекограничне сарадње Србије Северна Македонија и то је непсредни повод зашто смо се данас окупили јер већ годину дана радимо са три општине на југу Србије, то су Лебане, Сурдулица и Власотинце у којима настојимо да идентификујемо посебне ресурсе којима ове општине располажу, а који су важни за њихов развој. Ту пре свега мислимо на аутентичне производе из области хране и пољопривреде, али и на занатске производе и домаћу радиност коју видимо као посебне производе по којима се ове средине препознају и које имају много потенцијала за даљи развој, за стварање прихода и за отварање радних места у овим областима.
Оно што смо данас такође хтели да постигнемо јесте да са регионалним центром као што је град Лесковац разговарамо о конкретним мерама подршке које локалне самоуправе могу да определе за подршку овим произвођачима и ту имамо неке добре моделе примере добре праксе које бисмо хтели са вама да поделимо. Ту имамо пример града Новог Сада који има одличан програм субвенционисања органске производње и сертификацију органске производње и географске ознаке и мислимо да је то јако добра мустра за све друге средине које хоће да по том моделу подрже своје произвођаче.“
„Као председница Етно мреже искористићу прилику да се обратим у име стотине жена које се баве израдом рукотворине или познају ове вештине, да освестимо колико је њихова улога важна у друштву као чувара нашег културног наслеђа, и опет, такве мере подршке су потребне да би се овим занатским удружењима помогло,“ – додала је председница Јовановић.
У име регионалне привредне коморе Лесковац говорио је Владимир Бојовић који је истакао:
„Пословно подручје Привредне коморе је Јабланички и Пчињски округ и то је подручје углавном руралног карактера, где имамо преко 53 хиљада пољопривредних газдинстава од којих је из године у годину регистровано 62-67% газдинстава. У комори се одржавају многи скупови на тему пољопривредне на основу којих комора покреће иницијативе како на локалном, тако и на републичком нивоу у циљу помоћи у пословању у области пољопривредне прехрамбене индустрије. Поред покретања иницијатива, доста смо радили и на промоцији производа на сајмовима и разним другим манифестацијама. Поменуо бих Сајам етно хране, где комора увек штанд од неких стотинак метара квадратних на коме мала предузећа, предузетници и пољопривредна газдинства имају прилику за промоцију својих производа и склапање нових послова.“
Град Лесковац је био домаћин овог скупа и у име града домаћина се обратио градоначелник др сци. мед. Горан Цветановић, који је на самом почетку поздравио све присутне, захвалио се што је град Лесковац изабран за домаћина округлог стола и чеситао извршној дирекорки НАЛЕД-а Виолети Јовановић што 15 године успешно води ову организацију, чији је он дугогодишњи члан.
„Лесковац већ деценијама важи за престоницу квалитетног и здравог воћа и поврћа и тако да пољопривреда представља изузетно важан сегмент наше привреде. Желим да искористим ову прилику да поздравим наше успешне лесковачке привреднике који се баве прехрамбеном индустријом и пољопривредом који су данас са нама. Локална самоуправа града Лесковца одржава контакте константно са њима, артикулише њихове потребе, углавном решава баријере и препреке које се налазе на нашем заједничком путу и на услузи је свима који својим преданим и поштеним радом доприносе развитку нашег града, нашег друштва, то је нама и обавеза. И није случано што је Град Лесковац по четврти пут добио НАЛЕД-ов БФЦ сертификат за град са повољним пословним окружењем са чак 96,33% , од 10 критерујема, преко 7 су испуњени са 100%, радимо на томе да у наредном периоду и тај проценат буде стопроцентан. Захваљујући пољопривредним произвођачима српско село живи. Из године у годину настојимо да аграрни буџет нашег града буде што већи. За субвенције је у периоду од 2013-2021. године, издвојено 276 милиона динара и ту суму је добило 7.760 корисника подстицајних средстава.“
„Дозволите ми да се сада осврнем на другу важну тему нашег окупљања – предузетништво и сертификовану производњу. Град Лесковац већ има неколико препознатљивих сертификованих традиционалних прехрамбених производа карактеристичних за ово подручје и стално понављам истичем и поносан сам на то да је Лесковац једини град у Србији који има сертификат за три бренда – лескоачки ајвар, лесковачка спржа и лесковачко роштиљ место. Лесковачки домаћи ајвар заштићен је именом географског порекла код Завода за интелектуалну својину Републике Србије и међународном заштитом на основу Лисабонског споразума код Светске организације за интелектуалну својину. Лесковачка спржа и Лесковачко роштиљ месо су производи који су регистровани именом географског порекла код Завода за интелектуалну својину Републике Србије. Заштитним знаком – жигом гаранције код ЗИС Србије регистровани су и лесковачки специјалитети са роштиља.
Поред бројних мера које финансира и спроводи Одељење за привреду и пољопривреду Градске управе нашег града ове године смо подржали Програм за заштиту географског порекла за шта је из буџета Града обезбеђено милион динара. Конкурс је трајао до прошле недеље и стигао је само један захтев који је поднело Удружења Лесковачки ајвар, чији председник, господин Милан Петковић, је данас са нама и ја га поздрављам. Они су се пријавили за заштиту географског порекла производа „Лесковачка љутеница“ и ја се искрено надам да ће након прегледа документације Лесковац ући у процедуру сертификовања која укључује физичку контролу на терену и контролу процеса производње, контролу квалитета и посебних својстава производа са ознаком географског порекла, затим лабораторијска испитивања сировине и готовог производа, израду идејног решења за лого производа и израду елабората имена порекла производа.“
