Сваке године, на овај датум, породице страдалих, представници Железнице, града Лесковца и грађани се окупе како би одали пошту трагично настрадалима.
Након минута ћутања и химне Боже правде окупљенима се обратио градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић:
„Има догађаја који нас обележе до сржи. Урежу се у свест и подсвест, појединачну и колективну. Постану нешто што носимо у сваком свом даху, у свакој својој мисли и делу.
Место на коме данас стојимо симбол је једног таквог догађаја. И колико год желели да га избришемо из прошлости, из свог искуства, бреме страшне трагедије која се пре 24 године овде десила остаће занавек део нашег идентитета.
Свако од страдалих путника у возу број 393 имао је неке своје снове, своја надања, планове да негде стигне, да нешто постигне. Све то је збрисано у једној пламеној експлозији. „Колатерална штета“, објаснили су одговорни. Заборав није опција.
Драги пријатељи, наша је обавеза да памтимо и опомињемо, да се оно што се овде десило не деси више никада и никоме! Са овог места шаљемо поруку мира, слободе, разумевања, потребе да се саграде порушени мостови и да сваки путник безбедно стигне тамо куда се упутио. Тако једино можемо знати да животи оних којима данас полажемо венце нису узалудно положени.
Вечна им слава!“
Не треба никада и никако заборавити зло које су нам непријатељи нанели. Кад-тад ћемо им вратити за све. Памти Србине и усправи се.
Велике су жртве дате да би ми данас живели (колико-толико) у слободи.