Дана 13. децембра 2024. године, у 11 сати и 52 минута, један стари, скоро заборављени сат поново је почео да куца. Али и да одбројава. Сат који су некадашњи ученици средњих школа 2000. године оставили за собом, верујући да тадашња власт одлази у прошлост и да се то злослутно време више никада неће вратити. Међутим, демони прошлости поново су изашли из мрачних дубина и зацрнили небо. Они који владају сигурним гласовима, квотама, лажима, обманом, преваром, уценом, силом...
Као и те 2000. године, када су многи од нас стајали на степеницама гимназије и економске школе у мајицама са натписом "Готов је", стајали су гимназијалци који, као и ми тада, желе боље, лепше, сигурније и безбедније сутра. Стајали су и ученици медицинске школе. Ускоро ће стати и ученици других школа. Јер, сат је прорадио!
Историја борбе ученика лесковачке гимназије за основне принципе демократије и слободе дубоко је уписана у њеним темељима, али и у тротоарима, улицама и аутопутевима које су, заједно са ученицима медицинске, као и других школа, у сменама блокирали. Трпели су притиске – и они, и њихови родитељи, и њихови професори. Али су издржали, у заједништву и солидарности. Јер, друг друга чува!
Угледајмо се мало на њих.
А сада, што се одбројавања тиче: сат одбројава време до одласка садашњих властодржаца са власти. Одлазиће свако тамо где је заслужио. Неко на радно место за које је квалификован, неко на друштвено-користан рад, неко у ћелију. Можда буде гужве, али стиснуће се – знају се. Како су поделили функције, моћи ће да поделе и старешинства у спаваонама. Јер, овај сат не може да стане! Ови паметнији међу њима вероватно већ праве планове за бег од одговорности. Они који живе у илузији вечитог владања, биће брзо изненађени.
Драги средњошколци, будите поносни на себе, као што смо ми на све вас. Не дајте на себе. Иако ће некоме све ово деловати отрцано, једино тако и може, јер сећања и емоције навиру. Пуну подршку дају вам некадашњи средњошколски борци за слободу и правду!
П.С. За све оне који ће желети да "изврну" горе наведено: не, није нам намера да политизујемо "децу", већ да им дамо подршку за нешто због чега их ви прогањате – њих, њихове родитеље и професоре. Али пазите: децу вам нећемо опростити!