Све за Србију, а Србију никоме!

Покрет Родољуби Србије сматра да најважније национално, државно, друштвено, политичко и идентитетско питање у Србији јесте питање Косова и Метохије. Оно је данас жива и болна рана српског народа и како је говорио покојни премијер Србије г.Зоран Ђинђић, „то је рана кроз коју може исцурети српска државност, последња кап крви и она мора бити затворена“.

Сви знамо и свесни смо колико дуго је српска државност чекана и како тешко је стечена и у крви изборена, да би је тако лако изгубили и одрекли је се.

Косово и Метохија је угаони камен српске државности и без њега нема Србије, једнако како без Србије нема Косова и Метохије, чувара и подсетника дуговечности и трајања Срба као народа на Балкану а и шире.

Душаи срж српског идентитета, оно што дефинише српску нацију на територији читавог Балкана и свих историјских српских земаља, јесте управо Косово и Метохија у свој својој величанствености, историчности, култури и вери.

Потпуно свесни тренутка у ком се налазимо, Покрет Родољуби Србије упућује јавности Србије овај проглас, са жељом да свако, у мери у којој може, а да не угрози своју породицу и себе, уради оно што је до њега како бисмо заједно сачували и народ и државу, односнодушу и срце Србије и српског народа и како би пораз претворили у победу.

Низ малих победа и жртава свих нас ће се на крају претворити у нешто великои огромно и несавладиво за све и свакога ко прижељкује да нас нема. Будемо ли јединствени у својој пожртвованости, нећемо платити високу цену а бићемо достојни наших предака, који су нам својим примером показали да нам је дужност да се изборимо за будућност наше деце и будућих покољења, која ће моћи да живе по сопственим правилима и вредностима.

Туђе не желимо, а своје не дамо и не одричемо га се!

Зато:

1. Нико, никада, и ни под којим условима се неће одрећи права државе Србије и права српског народа на слободу, простор, веру, језик, културу, споменике, економски и природни потенцијал на Косову и Метохији!

Ми немамо права да оно што смо добили у наслеђе од наших предака предамо, поклонимо или га се одрекнемо, јер то није наше,већ припада нашој деци.

Да се одрекнемо, поклонимо или продамо можемо само оно што смо као генерација стекли, купили, у крви и зноју мукотрпно зарадили или извојевали. Оно што смо добили у наслеђе од наших предака у обавези смо да оставимо, нетакнуто или унапређено, будућим поколењима.

Издајом се мора сматрати свако деловање супротно горе наведеном, а извршиоци казнити у складу са тим.

2. Морамо поштовати и унапређивати своје институције!

Ова борба се неће завршити брзо, а неће бити ни лака. Да би у њој успели и победили потребно је да будемо организовани и дисциплиновани дуго времена.

Да бисмо се организовали и били дисциплиновани у остваривању државних и националних планова потребни су нам систем и институције!

Појединци у институцијама и систему могу да не ваљају, али они су и променљиви. Уништавањем система и институција стварамо могућност да наши противници делују у условима када немамо никога ко може да нас заштити.

Систем, треба да се мења и прилагођава новим околностима, али промене не смеју бити нагле и радикалне, већ умерене и уз уважавање потреба народа.

3. Неопходно је у што краћем времену обезбедити консензус и усклађеност ставова и деловања различитих државних, друштвених, политичких, научних и верских институција.

Једино уколико будемо деловали јединственои у истом циљу, успех ће бити достижан. Можемо имати различите погледе у вези истих ствари, али не можемо и не смемо да се њима не бавимо, чак и када наше мишљење није прихваћено.

Морамо поштовати једни другеи када грешимо. Ако се не поштујемо тако, онда не можемо ни да помогнемо једни другима, онда не можемо ни да се разумемо, онда не можемо ни један проблем да решимо.

Тада и не можемо да се надамо да ће Србија кренути у добром смеру.

Време је да нас наше разлике спајају како бисмо зауставили даљи наставак неповољних и нежељених догађаја у нашој земљи. Нема непотребних, нема непожељних, ако нам је заједничка одлука да нам је интерес нашег народа изнад сваког другог интереса.

4. Србија мора постати привлачно место за живот, како нашим грађанима, тако и свима другима, па и онима који су против нас.

Само јаки и привлачни у различитостима можемо бити центар окупљања на Балкану. На тај начин ћемо постати  прихватљиви и онима који нас данас не воле, а који колико сутра могу допринети да Србија буде и већа и боља.

Уместо баријера, Србија мора да прави мостове. Уместо мржње и напетости, Србија мора да пројектује снагу, смиреност и разборитост.

Тиме ће наше позиције јачати, наши аргументи биће снажнији, људи ће лакше разумети наше погледе на ситуације и догађаје.

Као што је покојни Патријарх Павле говорио, биће нам боље, када и ми будемо бољи.

Зато је потребно да се то добро деси одмах. Прво у нашим главама и нашим срцима и нашим душама, а затим ће сваки појединац то пројектовати и на фирму, и на њиву, и на школу, и на политику коју води.

Положај народа на Балкану никада није био лак, посебно не нашег. Историја памти и добре и лоше прилике у Србији. На нама је да преузмемо одговорност у одлучивању и спровођењу добро промишљених потеза, којима ће се садашње околности мењати на боље.

Немогуће и нерешиво је само оно чиме се не бавимо или допуштамо да се бави неко други. Немамо ни времена ни права да скрштених руку чекамо даљи развој догађаја. Од пресудног значаја је да свако од нас помогне како би се и околности промениле. Сваким даљим ћутањем и одлагањем само ћемо допринети убрзавању неповољних и нежељених догађаја.

Нема већег недела од нечињења!

Проглас Покрета родољуба Србије - Све за Србију, а Србију никоме!