Амбасадор Словеније Дамјан Бергант у Лесковцу
20.09.2023.
Сабор народног стваралаштва у Вучју
22.09.2023.
Међународна археолошка истраживања реализована на локалитету Свињаричка чука током августа и септембра текуће године пружила су нови увид у дуготрајно насељавање ове области. Локалитет Свињаричка чука лежи на благо узвишеној обали Свињаричке реке, у непосредној близини чувеног локалитета Царичин Град, недалеко од Лебана. Почев од 2018. године, на локалитету се спороводе интердисциплинарна истраживања међународног карактера, у оквиру аустријско-српске научне сарадње. Резулатати претходних истраживања указали су на дуготрајно насељавање ове речне терасе, током старијег и средњег неолита (6000-5500 п.н.е), позног бакарног доба (крај 4. миленијума п.н.е.), средњег и позног бронзаног доба (2. миленијум п.н.е.), старијег гвозденог доба и средњег века. Стручни сарадник на овом међународном пројекту, испред Народног музеја у Лесковцу, је виши кустос археолог Владимир Стевановић, који је у априлу текуће године, презентовао нашим суграђанима најатрактивније предмете са овог локалитета на изложби „Археологија Балкана у фокусу“ у сарадњи са Аустријском академијом наука и Аустријским културним форумом, а која је отворена у Народном музеју у Лесковцу.
Овогодишња кампања археолошких истраживања на локалитету Свињаричка чука у Штулцу код Лебана трајала је од 14.8. до 17.9.2023. године, а финансирана је од стране Aустријског археолошког института у Бечу (Аустрија), који је, поред Народног музеја у Лесковцу и Археолошког института у Београду партнер на овом пројекту. Током овогодишњих истраживања ископавања су се вршила на површини од 175 м2, релативне дубине 0,6-2,4 м, у седам квадраната у сондама Ѕ1, C1 и N1 (сл. 1).
У сонди S1 настављен је рад на истраживању култрних слојева старијег неолита (старчевачка култура), који су датовани у време прве половине 6. миленијума пре н.е (сл. 2). Овде су регистровани остаци конструкције од плетери и лепа, са пратећим јамама за стубове, који највероватније представљају остатке каквог стамбеног објекта (сл. 3).
У сонди C1, која је током овогоишње кампање отворена у централном делу локалитета, ископавана је површина димензија 7 х 3 м, како би се потенцијално истражила аномалија која је добијена геомагнетним мерењима 2017. године. У јужном делу сонде регистрован је гроб, највероватије из периода раног бронзаног доба. Гробна конструкција састојала се од камених плоча које су највероватније формирале правоугаону цисту, а покојник је на дно цисте положен у згрченом положају на левом боку (сл. 4). Од гробних прилога откривени су делови накита од племенитог метала, наушница и салтелеон, положени поред главе покојника.
У сонди N1 настављена су истраживња и прикупљање узорака из културних слојева старијег неолита (старчевачка култура) (сл. 5), као и истраживање остатака спаљеног објекта у коме су откривене различите инсталације израђене од плетери и лепа (сл. 6). Током ископавања пронађен је велики број керамичких фрагмената, антропоморфних и зооморфних фигурина, оруђа од различитих материјала, као и других арефаката из свих периода заступљених на локалитету.Затворене архелошке целине истражене током ове године су стамбени објекат (кућа) из раног неолита и гроб из раног бронзаног доба.
Упоредо са ископавањима трајао је процес прања,сушења и обраде налаза, као и илустровање истих. Документација је вођена на терену, а ажурирана касније у бази у Прекопчелици. Флотација се одвијала у бази паралелно са теренским истраживањима.За следећу годину се планира наставак рада у поменутим квадрантима, као и ширење централне сонде према источном делу локалитета, како би се утановило евентуално постојање гробова.Након ископавања дна сонди су заштићена најлоном и слојем земље, док су профили ископа заштићени џаковима испуњеним земљом, када је то било неопходно. Сонде су обележене рефлектујућом траком, а читав локалитет је ограђен тако да буде неприступачан у периоду између две кампање.
О ПРОЈЕКТУ
Научна сарадња између Аустријске Академије наука (Барбара Хорејш) и Археолошког института у Београду (Александар Булатовић) започета је 2017. године. Регионални фокус ове научне сарадње лежи у области Лесковачког басена, који покрива површину од око 1.600 km 2 , односно првом насељавању ове области током неолитског периода, пре око 8000 година. Један од аспеката пројекта представља дијахрона перспектива промене природног окружења, од неолита до краја бронзаног доба. Регионални партнер на пројекту је Народни музеј у Лесковцу (Владимир Стевановић). Интердисциплинарна истраживања и археолошка ископавања финансирана су од стране Аустријског научног фонда (FWF пројекат NEOTECH no. P32096-G25) и Иновативног фонда Аустријске Академије наука (пројекат Visualising the Unknown Balkans).
ПРОЈЕКТНИ ТИМ
Међународни тим предводе проф. др Барбара Хорејш (Беч) и др Александар Булатовић (Београд).Чланови тима су постдокторанти, стручњаци у области анализа употребе камених алатки (Л. Дитрих/Беч), микромофрологије и радиокарбонског датовања (Л. Вебстер/Беч), порекла сировина (М. Брандл/Беч), предмета од окресаног камена (Б. Милић/Барселона), петролошких анализа (К.Бурк/Беч), археоботаничких анализа (Д. Филиповић/Кил-Београд), археозоолошких анализа, геофизике (К. Мајер/Берлин) и географије (С. Шнајдер). Чланови тима су и археолози, инжењери, техничари и фотографи који својим ескпертизама доприносе теренским истраживањима (В. Стевановић/Лесковац, М. Бурнер, Д. Блатнер и Ф. Остман/Беч), као и студенти докторских студија (О. Младеновић/Београд).
