Планинарско друштво „Дубочица“ успешно извело успон на Злу Колату (2534 m), највиши врх Црне Горе

МЕШТАНИ ЈАРСЕНОВА ВИШЕ НЕ ГАЗЕ БЛАТО ДО ЦРКВЕ: Након година чекања, асфалтиран пут ка храму Светог Николаја

08.07.2026.

Здрава пијаћа вода је основни животни услов

09.07.2026.

Категорије

Вести

Ознаке

Постоје спортови у којима се успех мери секундама, метрима, головима или освојеним бодовима. Планинарство припада једној сасвим другачијој категорији. У њему нема директног противника, нити публике која аплаудира на циљу. Највећи изазови налазе се у самом човеку – у његовој физичкој и психичкој спремности, стрпљењу, истрајности, способности да доноси добре одлуке и да, корак по корак, савладава препреке које му поставља планина.

Управо зато планинарство није само спортска активност, већ и начин живота који развија самопоуздање, одговорност, међусобно поверење и поштовање природе. Сваки успешно освојен врх није победа над планином, јер планина се не осваја. То је пре свега победа над сопственим ограничењима, страховима и сумњама. Са сваким новим успоном човек не помера само своје физичке границе, већ шири и сопствене видике, упознаје нове пределе, људе и културе и постаје богатији за једно јединствено животно искуство.

Вођени управо тим вредностима, чланови Планинарског друштва „Дубочица“ из Лесковца успешно су у периоду од 3. до 5. јула 2026. године реализовали једну од најзначајнијих високогорских акција у досадашњем раду друштва – успон на Злу Колату (2534 m), највиши врх Црне Горе и један од најлепших, али и најзахтевнијих врхова масива Проклетија.

Акција је организована у складу са Годишњим календаром активности Планинарског друштва „Дубочица“ за 2026. годину, али њен значај далеко превазилази оквире једне уобичајене планинарске туре. Успон на Злу Колату представља први успешно реализован успон у другој години четворогодишњег програма „Застава Града Лесковца на највишим врховима Балкана“, који друштво реализује уз подршку Града Лесковца кроз суфинансирање програмских активности спортских организација.

Реч је о јединственом програму који се реализује у периоду 2025–2028. године, са јасном визијом да се застава Града Лесковца развије на највишим врховима свих држава Балканског полуострва. Сваке године планирани су успони на по два највиша врха, чиме се, корак по корак, гради препознатљив пројекат који на симболичан начин повезује спорт, природу, туризам, међународну сарадњу и промоцију нашег града.

У првој години реализације програма, током 2025. године, успешно су изведени успони на Триглав (2864 m), највиши врх Словеније, и Велики Кораб (2764 m), највиши врх Северне Македоније и Албаније. Због изузетно неповољних временских услова, успон на Маглић (2386 m), највиши врх Републике Српске и Босне и Херцеговине, померен је за лето 2026. године, када ће представљати другу овогодишњу етапу пројекта. Зла Колата је тако постала прва успешно реализована акција друге године овог амбициозног програма, чији је крајњи циљ да име Лесковца буде симболично присутно на највишим тачкама читавог Балкана.

Међутим, суштина овог програма није само у освајању највиших врхова. Његов циљ је много шири – да промовише планинарство као један од најздравијих облика физичке активности, да подстакне што више људи на активан боравак у природи, да развија свест о значају очувања природне средине и да покаже да и једно локално планинарско друштво, уз знање, добру организацију и велики ентузијазам својих чланова, може успешно реализовати сложене високогорске експедиције на међународном нивоу.

Управо у томе лежи и посебна вредност Планинарског друштва „Дубочица“. Иако релативно младо друштво, основано 2022. године, оно је за кратко време израсло у препознатљиво планинарско удружење које континуирано организује квалитетне акције у Србији и иностранству, негујући одговоран однос према природи, високе стандарде организације и безбедности, сталну едукацију чланова и развој планинарства у Лесковцу и Јабланичком округу. Истовремено, кроз бројне акције, предавања, сарадњу са школама и јавне промоције, друштво активно ради на популаризацији планинарства као активности доступне свим генерацијама – од најмлађих до најискуснијих љубитеља природе. Управо та дугорочна визија представља темељ на коме се гради свака нова акција, па тако и успон на Злу Колату.

ПУТ КА ПРОКЛЕТИЈАМА И ЕКСПЕДИЦИЈА КА ЗЛОЈ КОЛАТИ

База експедиције била је смештена у живописној долини Валбоне на северу Албаније, једном од најлепших планинских предела Балканског полуострва. Окружена стрмим кречњачким врховима Проклетија, густим шумама, планинским рекама и бројним водопадима, Валбона је последњих година постала једно од најпознатијих одредишта европског планинарског туризма и полазна тачка за успоне на неке од најатрактивнијих врхова овог планинског масива.

За разлику од уобичајеног приступа из Црне Горе, чланови ПД „Дубочица“ определили су се за успон из Албаније, који се међу високогорцима сматра физички захтевнијим, али истовремено и знатно лепшим и атрактивнијим. Полазак из долине Валбоне подразумева већу висинску разлику, дужи боравак у високогорском појасу и непрекидно смењивање различитих типова терена – од густих букових шума и алпских пашњака, преко каменитих падина и сипара, до сурових кречњачких гребена који воде ка самом врху.

Посебну вредност овој акцији дала је чињеница да је повратак изведен кружном панорамском стазом, уместо повратка истим путем. Иако је такав избор значајно продужио целокупну туру и учинио силазак физички захтевнијим, омогућио је учесницима да доживе готово читав амбијент високих Проклетија, пролазећи кроз пределе који се убрајају међу најлепше високогорске пејзаже Балкана.

Експедицију је предводио Александар Ђорђевић, лиценцирани планински водич Планинарског савеза Србије (3Б категорије), док су групу чинили чланови Планинарског друштва „Дубочица“ Мирјана Ђорђевић, Дарко Стефановић, Никола Станковић, Милан Петровић и Милутин Живковић, као и Миодраг Митровић, члан Планинарско-скијашког клуба „Кукавица“ из Лесковца.

Иако бројчано мала, екипа је представљала леп спој искуства и младости. Уз искусне планинаре са значајним високогорским искуством, неопходним за безбедно извођење овако захтевне акције, у групи су били и Никола Станковић и Милан Петровић, припадници млађе генерације планинара ПД „Дубочица“, који тек граде своје високогорско искуство. Током читавог успона показали су завидан ниво физичке припремљености, сигуран корак, одговорност и зрелост у понашању на планини, успешно савладавши све изазове које носи једна од најзахтевнијих једнодневних тура на Балкану. Управо овакве акције представљају најбољу школу високогорског планинарства и потврђују да ПД „Дубочица“, поред организације врхунских акција, истовремено успешно гради и нову генерацију планинара која ће у годинама које долазе наставити да развија и јача планинарство у Лесковцу.

Посебно место у експедицији припало је Мирјани Ђорђевић, јединој дами у групи, која је својим искуством, сигурношћу у кретању и изузетном физичком припремљеношћу још једном потврдила репутацију једне од најискуснијих високогорки лесковачког краја. Равноправно са осталим члановима експедиције, без и најмањих потешкоћа савладала је све изазове које носи ова дуга и захтевна високогорска тура, показујући да су у планинарству знање, упорност и карактер далеко важнији од било каквих других подела.

Након кратких припрема у смештају и поласка у раним јутарњим часовима, група је кренула ка највишем врху Црне Горе. Од самог почетка било је јасно да ће то бити дуг и захтеван планинарски дан. Испред учесника налазило се готово 18 километара кружне високогорске стазе, са више од 1600 метара савладане висинске разлике, што ову туру сврстава међу најозбиљније једнодневне успоне на Балкану.

Временски услови били су готово идеални за планинарење. Ведро време, добра видљивост и пријатне температуре омогућили су безбедно кретање током читавог дана. Ипак, Проклетије су и почетком јула показале своје право лице. На појединим деловима стазе, нарочито у вишим зонама испод самог врха, задржале су се веће количине прошлогодишњег снега, који је на појединим местима био делимично залеђен. Такви услови захтевали су додатну пажњу, сигуран корак и дисциплиновано кретање читаве групе, али ни у једном тренутку нису угрозили безбедност експедиције.

Након нешто мање од шест сати непрекидног успона, група је успешно изашла на Злу Колату (2534 m), највиши врх Црне Горе. Са самог врха пружали су се импресивни видици ка највишим деловима Проклетија, дубоким ледничким долинама и суровим кречњачким гребенима који се простиру између Црне Горе, Албаније и Косова и Метохије. Управо због те комбинације дивље природе, изузетне панораме и правог високогорског амбијента, Зла Колата с разлогом важи за један од најлепших врхова читавог Балкана.

На врху је, у складу са циљевима програма, поново развијена застава Града Лесковца, чиме је настављен симболични низ успона започет претходне године на Триглаву и Великом Корабу. Тај тренутак представљао је много више од фотографије са врха – био је потврда да се упорним радом, добром организацијом и тимским духом могу успешно реализовати и најзахтевнији високогорски циљеви.

Након заслуженог одмора на врху уследио је повратак кружном панорамском стазом, која је својом дужином и конфигурацијом терена захтевала готово исто онолико снаге колико и сам успон. Управо због избора ове атрактивније, али дуже трасе, као и због пажљивог преласка снежних деоница, експедиција је на стази провела готово четрнаест сати, након чега су се сви учесници безбедно вратили у долину Валбоне.

Тиме је још једном потврђено једно од основних правила високогорског планинарства – да се успех не мери само изласком на врх, већ пре свега безбедним повратком читаве групе.

ОД ВРХА ДО ВРЕДНОСТИ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАМО

Успешно реализован успон на Злу Колату представља још једну потврду да су добра организација, темељне припреме, међусобно поверење и љубав према планини најважнији предуслови за безбедно извођење и најзахтевнијих високогорских акција. Иако се на фотографијама и видео-снимцима најчешће памти тренутак када се стане на врх, сваки искусан планинар зна да је истински успех тек онда када се читава група безбедно врати у долину. Управо је такав био и овај успон – успешно реализован, без повреда, без непредвиђених ситуација и у потпуности у складу са планираним програмом.

За Планинарско друштво „Дубочица“ ова акција представља много више од још једног успешно достигнутог врха. Она је потврда да се упорним радом, систематичним планирањем и континуираним усавршавањем могу реализовати и најамбициознији планинарски пројекти. Од оснивања друштва, циљ није био само организовање излета и планинарских тура, већ стварање стабилне и препознатљиве планинарске организације која ће окупљати људе различитих генерација, развијати културу безбедног боравка у природи, неговати и планинарство и високогорско планинарство и достојно представљати Лесковац где год да се његови планинари налазе.

Посебну вредност овом успону даје чињеница да је реализован у оквиру програма „Застава Града Лесковца на највишим врховима Балкана“, који представља један од најзанимљивијих планинарских пројеката у Србији. Његова суштина није у прикупљању што већег броја врхова нити у доказивању спортске надмоћи. Напротив, идеја је да се са највиших тачака балканских држава симболично пошаље порука о вредностима које повезују људе – здравом начину живота, љубави према природи, међусобном поштовању, сарадњи и разумевању. Застава Града Лесковца која се вијори на тим врховима представља симбол града који препознаје значај спорта, рекреације и боравка у природи, али и симбол људи који свој град са поносом представљају далеко изван његових граница.

Захваљујући подршци Града Лесковца, овај програм добио је додатну вредност и стабилност. То није само подршка једном спортском удружењу, већ подршка идеји да се кроз планинарство промовишу здраве животне навике, активан одмор, очување природе и позитиван однос према окружењу. На тај начин сваки успешно реализован успон постаје и промоција Лесковца као средине која препознаје значај оваквих вредности и улаже у њихов развој.

Планинарство је једна од ретких активности у којој успех није условљен годинама, професијом или спортским резултатима. На планини нема резервних играча, нема публике и нема противника. Постоје само човек, природа и пут који треба прећи. Зато је планинарство доступно готово свима – сваком ко жели да се креће, да открива нове пределе, да проводи време на свежем ваздуху и да постепено помера сопствене границе. Оно истовремено јача тело и дух, развија стрпљење, одговорност, самопоуздање и тимски дух, а људе враћа природи у време када је то потребније него икада.

Управо зато Планинарско друштво „Дубочица“ наставиће и у наредном периоду да развија планинарство у Лесковцу кроз организовање квалитетних акција, едукацију нових чланова, промоцију безбедног боравка у природи и укључивање што већег броја младих и рекреативаца у овај здрав и племенит начин живота. Визија друштва није само освајање нових висина, већ стварање снажне планинарске заједнице која ће својим примером инспирисати и друге да открију лепоту планина и активног живота.

Успоном на Злу Колату успешно је започета друга година реализације програма „Застава Града Лесковца на највишим врховима Балкана“. Већ у августу чланове ПД „Дубочица“ очекује нови велики изазов – успон на Маглић (2386 m), највиши врх Републике Српске и Босне и Херцеговине. Тим успоном наставиће се пут започет 2025. године на Триглаву и Великом Корабу, а који ће у наредним годинама водити и ка највишим врховима Србије, Бугарске и Грчке, све до успешног завршетка овог јединственог четворогодишњег пројекта.

На крају, можда је најлепше рећи оно што сваки планинар већ зна – планине не освајамо. На њих излазимо са поштовањем, свесни да ће оне и после нас остати исте, величанствене и недостижне у својој лепоти. Оно што се заиста мења после сваког успона јесмо ми сами. Са сваког врха враћамо се богатији за једно искуство, једно пријатељство, један поглед који се памти читавог живота и једно ново сазнање да су границе много чешће у нашим мислима него у стварности.

Управо зато сваки нови врх није крај једног пута, већ почетак неког новог.

Корак по корак, врх по врх – док год има планина које нас позивају, биће и планинара ПД „Дубочица“ који ће са поносом носити име Лесковца и на највишим врховима Балкана завијорити заставу свога града.