Вожња бицикала са градоначелником
05.06.2022.
Пливачи ПК Дубочица освојили 20 медаља на такмичењу у Нишу
07.06.2022.
Данас je у сали Народног позоришта одржана свечаност која је имала двојаки повод. Године 2016. на данашњи дан градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић је постављен на место првог човека града по трећи пут тако да је у оквиру свечаног програма градоначелник направио осврт на последњих шест година, те најважније пројекте који су од тада реализовани.
Када је реч о 2016. години градоначелник је издвојио неке од највећих иновације које и данас имају позитиван утицај на живот грађана Лесковца:
„Први у Србији смо купили имовину предузећа Синтетика и Југекспрес и за то издвојили 70 милиона динара. То улагање је резултирало почетком радова на реконструкцији зграде Синтетике у коју је Влада Републике Србије уложила 195 милиона динара. Тамо се данас налази погон турске компаније Џинси. Ова компанија у Лесковцу послује добро и у току претходног месеца завршили су уређење и опремање још једног погона са улагањем од око милион и 200 хиљада евра. Део локације Југекспреса уступљен је компанији Јура где је подигнут нови погон Јура 2. Отворио га је председник Републике Србије господин Александар Вучић, тада премијер. Део имовине пропалог предузећа купила је компанија ДИТ'С која се бави производњом намештаја, и на тој локацији подигла савремени салон намештаја, ауто перионицу и кафић.“
Говорећи о 2017. години, градоначелник је нагласио да је приоритет отварања нових радних места и привредног развоја наставио да важи, те поменуо отварање компаније Терастил која је до сада у своје погоне уложила 11 милиона евра.
„Почетком наредне, 2017. године, приоритет је, као и у претходном периоду, било отварање нових радних места, што је данас, са поносом кажем у великој мери остварено. На евиденцији Националне службе за запошљавање закључно са протеклим месецом било је 12.786 особа, што је 10.026 мање у односу на 2012. када је било 22.812 особа. Смањењу броја допринео је поменути погон Јуре као и компанија Терастил отворивши свој први погон у Лесковцу 11. октобра 2017. на Дан града. Други је отворен годину дана касније, чиме је укупно уложено 11 милиона евра.
У најави сте могли чути да сам поносни носилац Ордена Светог Саве другог реда. Уручио ми га је покојни патријарх српски Иринеј на обележавању 500 година постојања Јашуњских манастира. Ово благо православља подигнуто је на темељима 300 година старе цркве, значи укупно осам векова, а обнову вредну 14 милиона динара, је доживело тек те 2017. године након што су манастири 50 година били затворени.“
„Дошли смо и до 2018. године када је настављено улагање у све области. Инвестиције су се тицале примарне и секундарне здравствене заштите и у тој години је отворена амбуланта у насељу Анчики, уједно и објекат Месне заједнице. Изградња је коштала 14 милиона динара. Завршена је и реконструкција објекта Службе за инфективне болести са 42,6 милиона динара изграђеног 70-их година прошлог века, која је била у руинираном стању. Важност ове реконструкције се у пуном значају показала у току најтежих таласа пандемије корона вируса, пошто је ово одељење било носеће у тој борби.“
У 2019. години отворена је фабрика Аптив која данас важи за највећег послодавца у граду на Ветерници. Присећајући се тог значајног догађаја градоначелник се надовезао:
„Зелена зона је локација која је у великој мери допринела подизању привреде у Лесковцу, а коју ми као локална самоуправа и државно руководство подржавамо унапређењем инфраструктуре: кружна раскрсница – 37 милиона динара, две саобраћајнице – 80,2 милиона динара, гасификација – 50 милиона динара. Тренутно тамо погон гради и турска компанија Еренли, а компанија Статовац дистрибутивни центар. Еренли ће у погону вредном 16,6 милиона евра и запослити 338 радника.
Говорећи о страним инвеститорима који послују у нашем граду, поменућемо и Јуру, чији је власник 2019. боравио у нашем граду. Господин Јеол поседује преко 60 фабрика у свету, а у Лесковцу његова компанија запошљава преко 3200 радника.
Председник Вучић је у 2019. години пустио у рад Јужни крак Коридора 10. О овом пројекту се говорило деценијама уназад, а актуелно руководство државе се упустило у његову реализацију. Траса аутопута кроз Грделичку клисуру најтежа је деоница јужног крака Kоридора 10, а њена вредност је 350 милиона евра. Дужине је 26,30 километара, карактеришу је 36 мостова укупне дужине 5.700 метара, два тунела укупне дужине 2.808 метара.“
Наредна, 2020. година протекла је у знаку пандемије корона вируса тако да се градоначелник захвалио свим суграђанима који су дали велики допринос борби, а затим поменуо реконструкцију Опште болнице Лесковац. „Прва фаза ових значајних радова, која је подразумевала уређење спољашњости коштала је око 5 милиона евра. Очекује нас реконструкција унутрашњег дела вредна четири и по милијарде динара. О значају и величини ове инвестиције говори податак да је скоро у висини годишњег буџета града Лесковца. Лесковац је за израду пројектно-техничке документације за другу фазу издвојио 50 милиона и 400 хиљада динара, док је за надзор определио 45 милиона динара и до сада исплатио 13,5 милиона динара.
Иако је пандемија утицала на многе сфере живота, трудили смо да се да се што пре вратимо у колосек и посветимо редовним активностима. Инфраструктурне инвестиције заузеле су значајно место и у 2020. години, поред проблема које је корона изазвала. Поносно истичем да смо уз финасијску подршку Републике завршили реконструкцију пута који спаја наш град са највећом општином Јабланичког округа, односно пут између Лесковца и Власотинца. У водоводну и канализациону мрежу и постављање осветљења град је уложио 87,1 милион динара, док је у реконструкцију коловоза, тротоара и бициклистичких стаза ЈП Путеви Србије уложило 283,3 милиона динара. Крајем 2020. године завршена је и изградња моста на растеретном каналу Туловске реке.“
„Прошла година нас је, као локалну самоуправу увела у Наледов БФЦ клуб, поново сам изабран за члана Управног одбора Наледа. Лесковац је, већином гласова осталих чланова, односно са 46 гласова, постављен на чело Сталне конференције градова и општина. Наредне две године ћу председавати овом значајном организацијом, а наредно заседање СКГО-а ће бити уприличено у нашем граду, 16. јуна. Ова привилегија и одговорност је додатно већа, јер подразумева и председавање НАЛАС-ом, односно Мрежом асоцијација локалних самоуправа Југоисточне Европе, у наредних годину дана. Ово за наш град и суграђане значи даљи развој, приближавање Европској унији, лакши и ефикаснији приступ европским фондова, боље односе са земљама западног Балкана, унапређење рада и модернизацију локалне самоуправе,“ – казао је градоначелник, и додао да је и текућа година обележена великим успесима попут:
„Једна од најзначајнијих инвестиција у Лесковцу у овој области је потпуна реконструкција Булевара Николе Пашића. Завршена је крајем претходне недеље. Укупна вредност радова је 320 милиона динара и садржи 32 км подземних каблова. У том делу града смо завршили и реконструкцију улице Димитрија Туцовића у вредности од 32,4 милиона динара, а у самом центру града су завршени тротоари у улици Моше Пијаде вредност инвестиције 9,9 милиона динара. Булевар Николе Пашића је један од улаза, односно излаза из Лесковца, а упоредо са њим започета је реконструкција пута Лесковац - Лебане са 176,6 милиона динара, коју сам договорио у директној комуникацији са председником Вучићем, и ка Вучју са 282 милиона динара. Једнако смо посвећени и путевима у околини Лесковца. Са 29 милиона динара реконструисан је пут који води од Вучја ка Влајни и обновљен мост у Турековцу,“ – и додао да су након много труда, проблема, притисака радови на тргу приведени крају, да је пушен за пролазнике, да је одржан концерт Аце Пејовића и разне манифестације, да се, поред постављене фонатане на тргу, у наредном периоду планира изградња још две фонтане, једне у парку Краља Петра Првог.
Након културно-уметничког програма присутнима се обратио Горан Јовић, председник Регионалне Привредне Коморе за Јабланички и Пчињски округ о пројекту “Пут ка врху” али и великом напретку који је забележен у граду Лесковац од када њиме руководи градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић.
„Захваљујем се пре свега привредницима јер сам ја пре свега њихов представник, јер без привреде не би било ни развоја, а хтели неки да признају, или не, достигао привредни бум, јер само запослити 10.000 радника од 2012. године је велики успех. То су и наши показатељи, показатељи Привредне коморе Србије, Регионале привредне коморе овде у Лесковцу. Таквим огромним успехом се не могу похвалити многе општине, многи градови у Србији и требало би да будемо поносни на то.“
Овај део свечаности био је посвећен промоцији књиге „Хероји и неимари“. Владо Маркановић, новинар и публициста је изнео детаље о Српској академској заједници и установљењу интернационалног признања “Никола Тесла”, о монографији „Хероји и неимари“ те признању Бели анђео које након свог говора уручио градоначелнику. Према његовим речима, ова награда је установљена на 15. годишњицу постојања пројекта „Пут ка врху“ и до сада је иста додељена једино принцези Јелисавети Карађорђевић. Градоначелнику Цветановићу ово признање је уручено због свих резултата и пројеката остварених у циљу развоја и просперитета града Лесковца.
„Оптимизам је срећа која не зависи од ситости нити од глади, него броја и каквоће светова који се достижу властитом визијом, мој драги пријатељ Горан Цветановић, ваш градоначелник, је имао јасну визију. А када је у питању „Пут ка врху“ – путовање кроз време, стваралаштво, 22 године мукотрпног рада, промоције, свега онога о чему смо говорили, о младим и средњим предузећима, компанијама, предузетницима, брендовима, путној инфраструктури, култури, науци и свему ономе што нас кроз време краси. 2000. године се родила идеја о стваралаштву Србије која треба да буде радна, плодна, снажна, организована. Родио се пројекат „Од капетана Мише до Николе Тесле“. Никола Тесла највећи светски научник, човек који је повезао и увезао свет својим изумима, а ми га се сетимо само на дан рођења или смрти. Нека будућност покаже вредност његовог човека, његов однос према раду и садашњости. Заиста будућност треба искористити ефикаснијим коришћењем енергије, снаге и ресурса, и уздићи се изнад просечности. Намере капиталног дела „Хероји и неимари“ су честите - ништа човека не чини тако сретним као његова настојања и вера да је учинио све што је могао у свој рад и своје властите могућности.“
