У Центру за стручно усавршавање у образовању данас је одржана промоција јавних позива Националне службе за запошљавање у реализацији мера активне политике запошљавања за 2022. годину.
У име локалне самоуправе града Лесковца и градоначелника др сци. мед. Горана Цветановића данас се обратила ПР Александра Стојановић. Она је истакла да су Лесковац и Србија остварили значајне резултате на пољу смањења незапослености и отварања нових радних места, да стопа незапослености у Србији износи 9%, што је историјски минимум, те да је број незапослених лица на евиденцији Националне службе за запошљавање у Лесковцу од краја 2012. до данас смањен за преко 9300 лица.
Говорећи о стању привреде, Стојановићева је напоменула да Србија од 2012. године бележи прилив страних инвестиција у износу од преко 21 милијарде евра, да Лесковац, који је дом многим страним компанијама није изузетак на овом пољу и рекла:
„Поред постојећих постоји и константно интересовање нових инвеститора, попут компаније Еренли, чији погон ниче у Зеленој зони. Повољна пословна клима, за коју имамо и званичну потврду, односно БФЦ сертификат са процентом испуњености критеријума од 96,33%, погодује и развоју домаћих предузетника.
Најновија информација која се тиче нових радних места је јучерашње отварање објекта у тржном центру Сајам са осам новозапослених. Бројка није импозантна као хиљаде запослених у великим компанијама, али је важна и позитивна, јер свако ново радно место је успех и сваки корак начињен на овом пољу, колико год мали или велики био, представља побољшање привреде, а долази се и до чињенице да је у Лесковцу од децембра 2020. до истог месеца 2021. забележен 2041 новозапослени, те да смо локална самоуправа са највећом стопом запослености у Јабланичком округу у износу од 5,8% што је више и од републичке за исти период која износи 2,6%.“
ПР градоначелника је поменула и Локални акциони план за запошљавање путем којег је од 2013. до 2021. ангажовано 1233 лица и издвојено 179 милиона динара.
У име Националне службе за запошљавање Марија Стевановић, начелник функције поседовања у запошљавању и саветник за каријерно саветовање, је казала да је укупно објављено 12 јавних позива и конкурса од чега је 10 намењено послодавцима, а два су намењена незапосленим лицима. „Такође треба напоменути да су три конкурса намењена запошљавању особа са инвалидитетом. У том смислу је Национална служба за запошљавање за ове програме из републичког буџета издвојиће 6 милијадре 550 милиона динара за финансирање активних мера за запошљавање, а додатно ће се и из локалних буџета издвојити средства за суфинансирање мера и програма активне политике за запошљавање за шта је предвиђен рок до краја фебруара. Што се тиче рокова трајања расписаних позива и конкурса они су различити и најкраће траје рок за подношење пројеката за јавне радове, до 15. марта, затим до 30. марта ће трајати конкурс за самозапошљавање, док су сви остали отворени до 30. новембра, са изузетком два јавна позива која се тичу запошљавања особа са инвалидитеом који су отворени до краја ове године. Сматра се да ће реализацијојм програма и мера на локалном тржишту рада за наше подручје бити издвојено нешто више од 100 милиона динара, што ће дати шансу за запошљавање између 700 и 800 незапослних лица са евиденције ове година,“ – казала је Стевановићева.
Дејан Станковић, в. д. директора Националне службе за запошљавање, додао је:
„Тренутна стопа незапослености је 14,38 %, 13.506 лица је тренутно незапослено на евиденцији, међутим тај број је много мањи, јер, имамо нпр. 500 лица који су корисници новчане накнаде за остваривање права на старосну пензију, та лица не можемо да рачунамо у лица која су актвина у тражењу запослења. У вези са овогодишњим јавним позивима, истакао бих једну битну чињеницу – унапређен је рад у делу Националне службе где послодавци могу да аплицирају електронски, преко наше писарнице и упрошћен је поступак провере захтева испуњености услова од стране послодаваца, где Национална служба има приступ и Центру за регистар осигураника, имамо приступ матичној књизи рођених, држављанство, тако да је на послодавцима само да поднесу захтев. Послодавци имају много мање обавеза у односу на раније када су хрпу папира имали да прилажу као доказе да ли испуњавају услове за одређени конкурс.“
