Можда ово на први поглед није наша тема, можда је део "високе политике", али Устав као највиши правни акт једне земље и правосуђе као стуб једног друштва и све што се дешава у вези са њима, итекако мора да се тиче сваког грађанина, јер дубоко задире и уређује и оне можда на први поглед мање битне сегменте живота.
Као и код свега другог што је по Србију битно и овде имамо много мишљења, много ставова, много закулисних радњи, на крају крајева и много глумаца, који више него добро одрађују своје улоге.
Да ли се уставне промене намећу са запада? Да ли се њима покушавају отупети оштрице Вичићевог режим? Да ли можда и Вучић прижељкује НЕ? Да ли Вучићева опозиција служи само за подизање излазности, јер без обзира на то што је довољан и један гласач, ипак са 50 и више процената излазности, све озбиљније изгледа? Да ли неко бојкотује јер нема храбрости да призна да се за исто залаже, или ће исто морати ако у недељу не прође, а он сутрадан дође на власт? Да ли је то само Вучићева игра, покушај убијања енергије пред предстојеће изборе? Све су ово легитимна питања постављана ових дана, али хајде да их ставимо макар у недељу по страни, јер ће тог дана бити донета нека одлука, од које може да зависи много тога у будућности, пре свега даљи животи нас обичних грађана. Ако се изгласа ДА оно остаје на снази, а колико видимо нико од великих политичара не најављује њено евентуално укидање, у будућности, на неком новом референдуму, јер је донешена од стране дикататорског режима, на "Вучићевом" референдуму, од стране његове позиције и опозиције (како иначе можемо чути за све остале одлуке и догађаје).
Колико смо ми као друштво спремни за успостављање једног овако предложеног система правосуђа који постоји у неким земљама источне Европе, али га, замислите, нема у Немачкој као једној од стожера Европске уније? Да ли ћемо увозити неке нове судије, јер ми немамо друге, сем ових који и данас суде. Шта их је спречавало да и до сада суде по закону? Шта нас је спречавало да сузбијемо корупцију и криминал? Шта их је у досадашњем раду наметнуло за добијање оволиких овлашћења? Која је гаранција да ће једна одлука на референдуму, један папир да било шта промени и шта се позитивно променило у сличним случајевима наметања?
Ми у Покрету за Лесковац сматрамо да промена система не долази притиском на дугме, у овом случају и промене у области правосуђа не могу да се десе једном одлуком. Развој демократије и судства су процеси, тешки мукотрпни, исцрпљујући, а крајњи резултат зависи поред знања и од искрене воље да се нешто промени на боље. Те воље очигледно није било деценијама уназад, посебно не у неким системским покушајима, а нема је сигурно ни данас у тренуцима након Савамале, Јовањице, Наменске, ЕПСа и још много сличних случајева. У овој нашој ситуацији са предложеним, наметнутим променама, са истим судијама који ће и даље судити, са садашњим Саветом судства, са оваквом политичком елитом, што властодржаца, што салонске опозиције, ми ту вољу не видимо.
Овако добрано уплетени у разне интересе што крупних капитала, што разних интересних група и групица, са оволиком стопом корупције у свим сегментима, шта доброг доноси ДА? Да ли доноси добро нама, или овим наведеним групама и групицама, када ће нам судство овакво какво је данас у будућности одлучивати само о себи. Размислите!
Од недељне одлуке ће нам зависити будућност, од високе политике до обичних животних догађаја и зато сматрамо да је незамисливо да свако онај ко учествује у политичким дешавањима на било ком нивоу нема јасан став по овом питању. Ми у Покрету за Лесковац имамо јасан став. Ми ћемо у недељу заокружити НЕ и уједно позивамо све грађане Лесковца да учине исто.
