Одмах након оснивања одбор за пољопривреду ГрО ДВЕРИ Лесковац се сусреће за потребом опсервације једног проблема, проблема званог цена парадајза, проблема који је само привидно везан за овај производ, а у ствари поприма много шире размере. Ми ћемо се као новоформирани одбор за, и о пољопривреди наравно бавити основом, пољопривредом, донешеним мерама и одлукама, али и нуђењем решења и за град и округ, па и републику, али је овом приликом просто немогуће не запитати се како градоначелник Лесковца, човек са толиким интелектуалним капацитетима није успео да заплива у водама пољопривреде, као највећој компаративној вредности нашег града и целог Јабланичког округа, како нуђењем решења, конкретним поступцима, али и кроз заштиту лесковачких пољопривредника од неразумних мера и мешетарских интереса који су директно довели до проблема са ценом парадајз.

Прескочила нас је авиоиндустрија (делови за ЕР Басове), ауто индустрија (неки тамо мерцедес аутобуси), мада је има у траговима: Аптив, Јура, што је најгоре од свега, практично па немамо нашу домаћу индустрију, тако да се морамо окренути “хлебу нашем насушном” тј.пољопривреди и сељацима. И баш због тога је просто невероватно да господин градоначелник ни једног тренутка није обратио пажњу на сада већ симптоматични пад цена одређених пољопривредних производа, а ево у овом тренутку парадајза који се баца по утринама или поклања и све без икакве реакције или покушаја заштите. То што овакво стање траје годинама то је само доказ квалитета, али и искрености Лесковачке самоуправе, док је жалосно то што наш локални произвођач трпи огромне финансијске губитке, а још је жалосније и опасније то што поништавање њиховог профита не поништава екстра профит разних мешетара, или тзв. увозничко-извозничког лобија, по обичају блиског владајућој структури која га итекако негује.

Просто је невероватно, да не постоји воља да се препознају ове и све компаративне предности града Лесковца у области пољопривреде, али смо и свесни да је та воља локалне самоуправе са градоначелником на челу итекако ограничена одређеним мерама државе или њеном “високом политиком” усмереном на заштиту неких виших лобистичких интереса. Невероватно је, да се вишак понуде одређених пољопривредних производа, не може продати као полупроизвод или као готов производ и ако је наш домаћин и по томе познат и то као готов производ из лесковачког краја са јасном ознаком. Наравно :да би у овом случају не само профит већ и екстра профит остајао лесковачким сељацима, граду, сељак би био богатији, тиме и слободнији и независнији од државе и њених мера, што сматрамо да је негде у суштини и главни проблем или главна мука овог режима.

Сељак би повећао производњу,било би потребно више хемијских средстава, а производи се не би крмчили и паковали негде у Борчи или Овчи, већ би се такви погони отварали овде у касаби званој Лесковац.Требало би више трактора, тањирача, плугова (можда би се неки нови “Пролетер” појавио, не за потребе Републике, него за “јадних тричавих” 277000 хектара обрадивих површина Јабланичког округа и не само за повртарску производњу већ и за воћарску: малине, купине,вишње, шљиве, крушке, грожђе, мада су и Плантаже отишле овим круговима моћи. Све нас ово наводи на закључак и још више учвршћује наше убеђење да је за било какав озбиљнији корак унапред у било којој области просто неопходна темељна промена друштвеног система, уз неопходну лустрацију и кривично гоњење свих оних који су се о законе огрешили. Држава се правда тиме да не сме да се меша у привредне токове, мада нигде не стоји да не може посредно да и утиче и баш би волели да видимо како се то озбиљне државе не мешају онда кад је њихов пољопривредни произвођач директно угрожен, као што је. случај са нашим. Али, када имамо овако уређену државу сваки изговор је могућ. Одбор за пољопривреду ГрО ДВЕРИ Лесковац