Данас је у Свечаној сали града Лесковца приређен пријем за глумце београдског Народног позоришта Вјеру Мујовић и Александра Срећковића Кубуре који изводе представу Поетски кабаре Иво Андрић, као и композитора Радета Радивојевића.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић пожелео је гостима добродишлицу у град Лесковац и рекао:

„Институције културе за које град Лесковац издваја преко 9 % буџета нуде разноврсне садржаје за различите укусе и узрасте. Прошле недеље смо отворили 23. смотру стрип аутора, постигли смо рекорд по броју учесника, Лесковачки културни центар је организовао нову манифестацију „У ритму дијалекта“, а сваке вечери се за посетиоце Лесковачког лета изводе разни концерти, приредбе, представе...“

„Велика је част угостити вас вечерас у граду познатом по филмском фестивалу ЛАЈФ који је ове године добио национални карактер. Поменућу и чињеницу да је наше позориште крајем године добило чак 9 награда на фестивалу Јоаким Вујић, поново ће бити домаћини као и на 50. сусретима. Желим да нагласим да је прошле недеље Народни музеј по четврти пут проглашен најбољим музејем у Србији, прошле године Историјски архив добио награду Златна архива. Поред тога филм „Било једном у Србији“, снимљен управо у нашем граду, је пројекат на који смо јако поносни, јер говори о златном добу Лесковца између два светска рата,“ – додао је градоначелник Цветановић и рекао да је управо композитор Раде Радивојевић компоновао музику за документарни филм „Златно доба Лесковца“ и филм о Јашуњским манастирима.

Градоначелник је најавио наставак снимања „Било једном у Србији“ у наредних 20 дана и рекао да ће на једној националној телевизи бити емитовано 12 епизода које се снимају упоредо са филмом.

Вјера Мујовић је рекла да идеја поетског кабара Иво Андрић осветљава нашег нобеловца као песника, као човека који је волео музику и дубоко промишљао о многим животним темама и рекла:

„Андрићеве стихове је први пут у ноте ставио композитор Раде Радивојевић. Са овим програмом смо гостовали у Канади, широм Европе, чак смо били и у Јужноафричкој републици, и веома смо срећни што смо у Лесковцу.“

Александар Срећковић Кубура је рекао како воли да долази у Лесковац и да је месецима након Лајфа, када је последњи пут био, причао речи хвале о самом градум, организацији фестивала и о томе како се култура и културни догађаји озбиљно схватају, осмишљавају и реализују.

„Очекивао сам да наше гостовање буде добро пропраћено, добро организовано. Ово је један озбиљан град, који озбиљно гледа на културу и драго ми је што смо дошли овде да представимо наш програм који се бави Андрићем и самом доделом Нобелове награде. Ове године је јубилеј доделе те награде, Андрић заслужује много више од нас, и ово је у славу њему и његовој књижевности.“ Раде Радивојевић је нагласио да се у Лесковцу не осећа као гост и да је често, још од детињства, боравио у Лесковцу.

„Иницијативу да компонујем музику за Андрићеве стихове ми је дао Милан Витезовић, наш велики књижевник. Лако сам компоновао, стихови Иве Андрића су врло певљиви и савремени. Многи су ми рекли да сам, како Вјера каже, Андрићеве стихове ставио у ноте. Пронашли смо и песме које је он слушао, саставни су део кабареа, који је један музичко-сценски омаж Иви Андрићу.“