Спасовдан се увек обележава у четвртак, односно 40 дана од Ускрса, а десет дана пре Духова.

Вазнесења Господњег у народу је познатији као Спасовдан, а колики су му значај људи давали види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, објављен управо на овај празник 1349. године, а допуњен, такође на Спасовдан 1354. године.

Данас се не раде тешки послови у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може спасити кућу од невоље, а децу од болести.

У неким крајевима данас се плету крстићи за мир и благостање, а обичај је да се ујутру прво поједе јагода. Није добро данас справати преко дана, да се не би дремало читаве године, а ваљало би прескочити и бријање.

Осим што је сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.

Спасовдан се сматра за најсрећнији дан на који треба започети све, јер се претопоставља да ће бити напретка и благостања.