Велики петак је дан крсног страдања Исуса Христа. На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу, почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже па до гласног говорења јудејског народа „Распни га“, ношење крста кроз град на путу према Голготи, распеће и праштање џелатима „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.

Тог дана литургија се не служи, осим ако су Благовести. Дан се проводи у миру и тиховању.

Православни верници тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, док неки ништа не једу. У знак туге и жалости , на Велики петак се не чују црквена звона, почев од бденија на Велики четрвртак. Послови у кући и пољу се не раде, а најважнији посао који се данас обавља јесте бојење јаја у црвену боју, што представља симбол проливене Христове крви.

Свуда где Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на којима се износи плаштица и врши опело Исусу Христу.

По народном веровању каже се ако данас пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.