На данашњи дан пре 22 године путнички воз 393, који је саобраћао на релацији Београд-Ниш-Скопље, погођен је приликом преласка моста у Грделичкој клисури. Тачан број погинулих никада није утврђен, а претпоставља се да је тада погинуло више од 15 цивила.

У складу са тренутном ситуацијом изазваном пандемијом корона вируса, комеморативну скуп је одржан са мањим бројем присутних људи.

Минутом ћутања присутни су одали пошту настрадалима, а потом се чула химна „Боже правде“.

„Сведоци смо да су народи чија историја није бурна, уистину срећни. Српски народ није благословен том срећом јер ране наше домовине због бурне историје јoш увек нису залечене, и даље су свеже. Ни после двадесет и две године оно што је задесило нашу земљу, те 1999. године не престаје да боли. Већина нас јасно памти тај други дан Васкрса 1999. године када је наша Грделица, наш Лесковац, наша Србија завијена у црно. Пет минута до поднева, 12. априла 1999. године , Међународни путнички воз број 393, четири пројектила, и даље непознат број жртава, сваки живот – непроцењиво вредан. Ниједна жртва не бива заборављена јер је учињена велика неправда. Сећање на нашу борбу да очувамо мир нашем народу, сећање на наше страдање, на настрадале и даље је живо. Храбро смо бранили нашу домовину знајући и тада да се заиста не треба бојати људи, већ нељудског у њима. Своје саборце из тог времена памтим са пуно љубави, а оне који нису са нама са пуно пијетета. Дужни смо им да их се сећамо како се њихова судбина не би поновила. Због свих њих који су своје животе дали и изгубили. Због њих ћемо се сећати. Због њих ћемо памтити. Вечна им слава“, рекао је градоначелник Лесковца Горан Цветановић.

Након обраћања градоначелника, уз споменик поред железничког моста положени су венци.

Пре 22 године вагони су горели на мосту, а људи су јаукали и извлачили се кроз разбијене прозоре. Највећи број страдалих био је из трећег директно погођеног вагона. Тела су била раскомадана и угљенисана до непрепознатиљивости.