Гвожђе је неопходно за производњу хемоглобина, црвених крвних зрнаца и миоглобина, црвеног пигмента у мишићима и одређеним ензимима. Хемоглобинско гвожђе које се налази у намирницама животињског порекла, лакше се апсорбује од гвожђа из намирница биљног порекла. Витамин Це олакшава апсорбовање гвожђа, док калцијум и кофеин могу донекле да га отежају.

Исхрана сиромашна гвожђем је повезана са проблемима које деца имају у учењу, као и са отежаном концентрацијом и неспособношћу млађих жена да на нечему задрже пажњу дуже време. Недостатак гвожђа може да доведе до анемије, коју караткеришу замор, осећај хладноће и смањење имунитета.

Повишен ниво гвожђа може да буде исто штетан колико и мањак овог минерала. Вишак гвожђа може да повећа ризик од настајања обољења коронарних артерија. Научници су развили хипотезу да претерана количина гвожђа у крви може да допринесе формирању слободних радикала, који могу да повреде ћелије којим су обложени зидови артерија и оштете срчани мишић – добар антиоксидантни додатак би отклонио ову претњу.

Међу добрим природним изворима гвожђа свакако су: свињско месо, остриге, говедина, џигерица, пилетина и ћуретина. Сушено воће, зелено поврће и разне врсте пасуља су поприлично добри извори гвожђа, мада не тако добри као месо.

Уколико сумњате да је код вас реч о недостатку гвожђа, посаветујте се са својим лекаром пре него што се одлучите за узимање било каквих додатака. Претерана количина гвожђа може да буде токсична ако се не узима са одговарајућим антиоксидансима.