Неколико часова пре бомбардовања, небо изнад СР Југославије било је чисто, а затим се у вечерњим сатима чуо звук експлозије. Први пројектили бачени су у околину Приштине у 19 часова и 41 минут.
Немири на Косову 1998. године претходили су бомбардовању. Свакодневни сукоби и уништавања названи су „хуманитарном интервенцијом“. Како би се сукоби мирно окончали, заказани су преговори у Паризу и Рамбујеу, али споразум није постигнут. На преговорима у Рамбујеу учествовали су представници власти СР Југославије и косовских Албанаца, уз присуство изасланика САД, Русије и ЕУ. САД и НАТО су јасно поставиле Милошевићу ултиматум, да прихвати споразум или ће уследити бомбардовање. Само два дана пре бомбардовања, последњи пут су се састали Слободан Милошевић и Ричард Холбрук. Холбрук је понудио Милошевићу да потпише споразум, међутим, он то поново одбија. Одлука о бомбардовању донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу америчком генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Марта 24. 1999. године резервисти у Србији јављали су се у своје јединице. Војска Југославије напуштала је касарне, док се у Приштини заузимао ратни положај.
Грађанима је јављено да са собом понесу најосновније ствари и смирено крену ка својим склоништима. Страх се ширио свуда и није тако лако напуштао људе.
Бомбе су 78 дана падале на зграде, куће, села, градове, мостове, касарне и болнице.
Погођена је касарна у Прокупљу, мост у Новом Саду, торањ на Авали, зграда РТС-а, железнички мост у Грделичкој клисури. НАТО је и даље показивао своју озбиљност, није престајао са нападима. Бомбардовао је колону албанских избеглица на путу Ђаковица – Дечани, затим магацин са муницијом у Арапавој долини и погон фабрике лекова „Здравље“ у Лесковцу.
Људи су са неизвесношћу слушали извештавања, бојали се сирене – Шизеле и претпостављали шта је следеће што ће бити разорено.
Дани су пролазили, а напетост није престајала.
„Милошевића смо упозорили да ће се то десити. Упозорили смо га са циљем да евакуише телевизију. По правилима ратовања РТС је био легитимна мета. Милошевић је запосленима наредио да остану у згради. То наређење је било сулудо, ја сам поступио по закону“, изјавио је Весли Кларк, командант савезничких снага НАТО-а у Европи, америчком новинару Скејхилу.
После 78 дана ужаса, бомбардовање је завршено. Између НАТО-а и војске Југославије потписан је Кумановски споразум, који је захтевао да се српски војници и полицајци повуку са Косова.
У НАТО агресији погинуло је више хиљада људи, материјална штета је огромна, а за све то време сирена Шизела огласила се 296 пута.