Многи људи мисле да је пријатељство имеђу мачке и пса немогуће. Оно што многи не знају је да пси и мачке нису природни непријатељи. Човек је још од давнина приметио њихове различите карактеристике и особине.
Кад пас маше репом то значи позив за игру, његово добро расположење, а кад то ради мачка, онда је то бес, љутња и незадовољство. Познато је да се пас више прилагођава власнику, док је са мачком другачије, овде се власник прилагођава њој. Пас је вернији и оданији власнику, а мачка је себичнија и лукавија. Међутим, мачке само на другачији начин показују љубав.
А да ли могу у истој кући опстати ове две животиње? Наравно, зашто да не. Томе сведоче Цезар – пас и Бућка – мачка.
Ово је пар пун љубави, двоје пријатеља који толико пате кад нису заједно. Бућка је мачка које је сама изабрала власнике, она је дошла у дом Милосављевића где и данас живи. Удомили су је, вакцинисали и очистили од паразита. Након ње, код њих долази Цезар, вучјак. Кад је дошао испитивао је околину и мачку која је ту живела.
Бућка је у почетку била огорчена, бежала је и скривала се, како кажу њени власници. Међутим, убрзо су почели да се играју и друже. Спавали су у истој просторији, а кад је невреме, мачка би дошла до пса и легла на његову шапу.
Њихово пријатељство је кроз време ојачано. Кад се деси да не буду заједно у току дана, онда тугују. Гледајући их, можемо рећи да је Цезар постао њен заштитник.
Кад је Бућка добила своје мачиће, мало је страховала како ће их Цезар прихватити, али након неколико недеља, почели су сви заједно да се друже. Док је она спавала или се шетала, Цезар их је верно чувао и бринуо се о њима. Невероватно, али истинито.
Зато кад чујете изреку „Воле се као пас и мачка“ запитајте се да ли је то иронија или је можда заиста тако.