Poslednjih dana bavili smo se isključivo slučajem opasnih industrijskih kanistera pronađenih pored reke u okolini Leskovca. Dok su neki ćutali, pravili se da ne vide ili čekali da priča prođe, mi smo obilazili teren, razgovarali sa ljudima, konsultovali stručnjake iz oblasti hemijske industrije, zaštite životne sredine i proizvodnih procesa i pokušavali da dođemo do odgovora na pitanje koje bi moralo da zanima svaki normalan grad:
Ko je sebi dao za pravo da opasan industrijski otpad baca pored reke kao da je Leskovac privatna deponija?
Podsetićemo samo kratko.
Pronašli smo više metalnih industrijskih kanistera sa oznakama opasnih hemikalija iz kojih se izlila nepoznata hemijska materija direktno u zemljište.
Odmah smo podneli prijave Ministarstvu zaštite životne sredine, Zavodu za javno zdravlje i Policijskoj upravi, Odeljenju za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.
Policija je danas izašla na teren.
Kanistera više nije bilo.
Nestali su.
Hemijska materija u zemljištu je ostala, ali su kanisteri misteriozno uklonjeni nakon prijava i nakon što je slučaj dospeo u javnost.
A sada dolazimo do najvažnijeg dela.
Tokom prethodnih dana došli smo do fotografije iz jedne firme u Leskovcu koja koristi identičnu ili gotovo identičnu vrstu industrijske hemije i ambalaže kakva je pronađena bačena pored reke.
Naziv firme za sada nećemo objavljivati jer smatramo da je posao policije i tužilaštva da utvrde sve činjenice i eventualnu odgovornost.
Ono što možemo da kažemo:
Poklapanja između kanistera iz firme i kanistera pronađenih pored reke su više nego ozbiljna:
- identičan ili gotovo identičan tip metalnih kanistera,
- isti sistem upozorenja za opasne materije,
- iste oznake za zapaljive i ekološki opasne supstance,
- isti način deklarisanja,
- isti raspored oznaka i upozorenja,
- oznake “HumiSeal”,
- oznaka “UN 1263”.
Prema informacijama do kojih smo došli od stručnih lica, HumiSeal nije obična hemija koju koristi širok krug firmi niti nešto što možete pronaći u bilo kojoj radionici ili farbari.
Radi se o specijalizovanoj industrijskoj hemiji koja se koristi uglavnom u:
elektronskoj industriji,
proizvodnji elektronskih komponenti,
zaštiti elektronskih sklopova,
specijalizovanim industrijskim procesima.
UN oznaka 1263 odnosi se na zapaljive industrijske rastvarače i hemijske materijale koji podležu posebnim pravilima skladištenja, transporta i odlaganja.
Drugim rečima, ovakav otpad ne završava slučajno pored reke.
Ne baca se greškom!
Ne završava u prirodi zato što je nekome “ispalo”.
Neko je morao:
da ga poseduje,
da ga skladišti,
da ga transportuje,
i na kraju da donese odluku da ga se reši na kriminalan način.
Posebno zabrinjava činjenica da su kanisteri uklonjeni neposredno nakon prijava i izlaska policije na teren.
Tragove uklanja samo onaj ko zna da postoje tragovi.
A tragovi postoje.
Postoje oznake.
Postoje serije.
Postoje lot brojevi.
Postoje firme koje koriste ovakvu hemiju.
Postoje evidencije.
Postoje nabavke.
Postoje količine.
Postoje operateri za zbrinjavanje opasnog otpada.
I postoje ljudi koji znaju gde je ovaj otpad trebalo da završi, a gde je završio.
Zato danas postavljamo nekoliko vrlo jednostavnih pitanja:
Ko u Leskovcu koristi ovu vrstu specijalizovane industrijske hemije?
Ko je bio dužan da ovaj otpad zbrine po zakonu?
Ko je transportovao ovaj otpad?
Ko je uklonio kanistere nakon prijava?
I najvažnije pitanje:
Ko je procenio da je jeftinije trovati reku nego platiti propisno zbrinjavanje opasnog otpada?
Ujedinjeni za Jug neće stati na ovome.
Sve informacije, fotografije i saznanja koja budemo dobijali prosleđivaćemo nadležnim organima i javnosti.
LESKOVAC I SRBIJA NISU NIČIJE DEPONIJE!
