У Лесковцу, чији су грађани, њих око 12 000 хиљада, храбро бранили Србију на Косову и Метохији, обележавање годишњице Битке на Паштрику је организовано у тајности, где се стекао утисак да се "неко" стиди ветерана ратова. Први пут се неко сетио да Паштрик обележи на државном нивоу на југу Србије и то без народа, без медијске пропраћености и што је најсрамније, без достојанства за ветеране ратова који су своју домовину бранили оним највреднијем од Бога, бранили је својим животима.
НПС пита каква је то држава која се плаши својих ветерана, која је опстала захваљујући њима? Шта мисли, чему ли се нада режим Александра Вучича који хероје Србије третира као политички неподобне? Какво је то сећање на Паштрик ако на њега не могу слободно да дођу они који су историју својом крвљу писали?
Посебну горчину изазива присуство министарке Милице Стаменковски, „Заветнице“, коју су управо борци са Паштрика дочекали звиждуцима, и то није случајно, ветерани ратова одавно препознали издају.
Министарка Милица Стаменковски је политичку каријеру градила на патриотизму и очувању српских институција на Косову и Метохији, издала је гласачку вољу грађана Србије, а сада издаје и интересе војних ветерана. Уместо да стане уз борце, министарска Стаменковски пристаје на њихово понижавање, дискриминацију и политичку злоупотребу. Ветерани ратова за режим Александра Вучића очигледно служе за самопромоцију и предизборну пропаганду, док је реалност да су ветерани ратова одбачени од државе, препуштени сами себи заборављени, болесни и понижени.
На Паштрику су 1999. године припадници Војске Југославије, полиције и добровољци зауставили копнену инвазију далеко надмоћнијег непријатеља. Више од 108 војника је погинуло, стотине су рањене, а Србија је одбрањена огромном жртвом.
27. година касније, држава нема јединствен списак свих жртава НАТО агресије, док већина ветерана ратова преживљава са минималним примањима или без њих, лече се СМС порукама и сами носе трауме рата који за њих никада није престао.
Како режим Александра Вучића мисли да промовише служење редовног војног рока, оваквим односом према борцима?
На последњем заседању Скупштине града Лесковца одборничка група НПС предложила је допуну дневног реда Солидарна помоћ угроженим ветеранима ратова и упошљавање деце палих бораца. Власт која је уделила солидарану помоћ упошљеницима градске управе на крају године, није имала слуха да овај предлог уврсти у дневни ред! Докле ће држава овако да третира ратне војне ветеране? Оне који су били спремни да дају све за њену одбрану а сада не могу да добију ни минимум помоћи.
