Dana 21.05.2026. godine održana je konferencija za medije prepuna neistina,
zamena teza i manipulacija; međutim, život uči da papir trpi sve i da je često
važnije ko je nešto napisao nego šta je prosuto na papir. Krenimo redom:
Konferenciju je održao Nebojša Cakić, nekadašnji mlađahni jurišnik SPS- a i
obožavatelj lika i dela Slobodana Miloševića - za iskrenu vernost nagrađen
direktorskim mestom u društvenoj firmi, da bi, malo pre 5. oktobra, dotični
gospodin okrenuo ćurak naopako i ušao u DS, šta mi posebno teško pada, i
preuzeo rukovođenje lokalnom filijalom jednog fonda. Sve bi to bilo u redu da se
isti gospodin – tokom bitisanja u lokalnoj skupštini - nije danju predstavljao kao
opozicionar dok je u slobodno vreme veselo šurovao sa SNS vlašću; izjava
gradonačelnika o “šest i po godina zajedništva sa njima” kao i to “da im je bio
dobar dok im je davao pare” dovoljno govore o elastičnom moralu i čvrstoj
bliskosti ove osobe sa svakom vlašću. Ako ovo nije dovoljno, možda će biti
dovoljne izjave i samog Nebojše Cakića i gradonačelnika da je pomenuti
predstavnik navodne opozicije išao u kućne posete gradonačelniku kao i da su se
sastajali i u kafani; kafanu mogu da razumem, ali mi opuštena kućna druženja
više govore o političkom protivprirodnom bludu nego o bilo kakvom ozbiljnom
sučeljavanju programskih razlika. Da ne zaboravimo: za vreme trajanja ove nežne
koalicije, DS je je jednako napadana i od strane SNS-a i od lažnih opozicionara na
čelu sa Nebojšom Cakićem.; ono šta su demokrate trpele posle 2012. godine –
progoni I hapšenja – sada je zamenjeno opštom pljuvačinom po DS-u i
ubeđivanjem nepokolebanih demokrata da DS više nikada neće biti ono šta je
bila.
Najgore je što je Nebojša Cakić pravnik ali ne pokazuje pravničko znanje; zato će
njegovi navodi biti predmet tužbe zbog narušavanja ugleda moje firme; i ne, neće
moći da se poziva na neukost stranke. Da, moja firma jeste registrovana i za
kulturu i za izdavaštvo (NBS, ISBN broj) zato što APR beleži samo pretežnu
delatnost a ostale su podrazumevajuće; da, na konkursima postoji razlika između
podnosioca projekta (moja malenkost) i korisnika sredstava koji mora da bude
pravno lice; da, kod projekata se otvara strogo namenski podračun kod Trezora
NBS i ne postoji mogućnost transfera novca unutar računa pravnog lica. Cakić ovo
ne zna ili ne želi da zna, ali će sve moći da lepo objasni na sudu; upozoren je da ne
“zaziva zalud ime” moje firme, ali povreda ugleda je nastala i trajaće sve do
glasnog demantija, skrušenog izvinjenja ili pravnosnažne presude.
Što se mene tiče, žao mi je što je neko osuđen zbog tehničke omaške
administracije, posebno ako je to vezano za nešto šta sam činio i za sebe i za grad;
na žalost Cakića, festival nije žurka u gradonačelnikovom dvorištu sa okresivanjem
jorgovana, šetanjem kućnog ljubimca i podučavanjem kanarinaca novim arijama ;
festival je organizacija koja traje cele godine, odvija se u nekoliko burnih dana I
traži podršku grada i države. Elem, znam da sam podneo zahtev za projekat i
znam da sam izveštaj o projektu - sa dokazima o svim troškovima –blagovremeno
podneo, čime je završena moja obaveza prema gradu kao sufinansijeru.
Moj jedini zadatak kao opozicionog odbornika, a ne verujem da ću to biti I u
narednim mandatima skupštine, jeste da likove poput Nebojše Cakića, i njegovog
manjinskog akcionara kolektivne pameti, držim podalje od studenata i čistote
njihove borbe za slobodu; zato što ova obavezna socijalna distanca više nije
pitanje politike već političke higijene.
Ništa više. Ali i ništa manje od toga.
Saša Stojanović
književnik, direktor Festivala književnosti “Think Tank
Town”, odbornik u gradskoj skupštini
