Док термометри прелазе 40 степени, цене у Србији расту истим темпом

Док термометри прелазе 40 степени, цене у Србији расту истим темпом. 

Грађани се гуше у инфлацији коју режим назива „умереном“, док су фрижидери празни а трпезе никада сиромашније. Извештаји кажу да је годишња инфлација успорила на 4%, а истина грађана Србије је у новчанику, рачуну из продавнице, у немом погледу испред рафа на којој стоје јаја од 320 динара или литар млека од 200.

Када храна чини скоро 40% просечне потрошачке корпе, онда чак и минимално поскупљење значи велике ударе на животни стандард, а поскупљења нису минимална већ свеобухватна и континуирана.

Раст цена:- кафа, чај, какао+23,7%, шећер, џем, мед, чоколада+17,3%, воће+16,5%, безалкохолна пића+11,7%,, поврће+5,1%, уље и масти+5,8%, вино+7,7%, пиво и дуван+7,6%,поштанске услуге+52,6% железнички превоз+23,8%, ветеринарске услуге+15,8%, медицинске услуге+8,2%.

 Када литар уља кошта више него што човек дневно заради, онда је свако спомињање „стабилности“ увреда за здрав разум.

Континуитет погрешног усмеравања новца из буџета за кампање и партијску машинерију Снс-а оставља трагичне последице које директно утичу на квилетет живота грађана, без да улазимо у проблематику какве последице носе свеопшта пљачка у свим сферама друштва.

Док нас режим Александра Вучића уверава народ да је све „под контролом“, реалност говори да је све ван контроле осим способности грађана да трпе. 

Али и томе долази крај! Тражимо од надлежних органа да 

објаве реалне податке о инфлацији.

Народни покрет Србије захтева укидање ПДВ-а на основне животне намирнице бар привремено, затим повећање минималне зараде и пензије у складу са стварним трошковима живота и враћање поверење у институције тако што ће штитити грађане, а не трговинске ланце.

У Србији данас све има цену, осим људског живота. 

Људски живот је најјефтинији. 

Најмање важан и често заборављен.

Зато што власт мери успех у километрима урађеног асфалта, а не у оброку за свако дете и сваког грађанина Србије?

Ово није само економска борба. Ово је борба за достојанство и опстанак човека у земљи у којој је чак и сунце мање немилосрдно од цене хлеба.