Док термометри прелазе 40 степени, цене у Србији расту истим темпом

Јужни део Лесковца у недељу без струје

11.07.2025.

Сутра без струје 7 улица и 40 села

14.07.2025.

Јужни део Лесковца у недељу без струје

11.07.2025.

Сутра без струје 7 улица и 40 села

14.07.2025.
Док термометри прелазе 40 степени, цене у Србији расту истим темпом. 
Грађани се гуше у инфлацији коју режим назива „умереном“, док су фрижидери празни а трпезе никада сиромашније. Извештаји кажу да је годишња инфлација успорила на 4%, а истина грађана Србије је у новчанику, рачуну из продавнице, у немом погледу испред рафа на којој стоје јаја од 320 динара или литар млека од 200.
Када храна чини скоро 40% просечне потрошачке корпе, онда чак и минимално поскупљење значи велике ударе на животни стандард, а поскупљења нису минимална већ свеобухватна и континуирана.
Раст цена:- кафа, чај, какао+23,7%, шећер, џем, мед, чоколада+17,3%, воће+16,5%, безалкохолна пића+11,7%,, поврће+5,1%, уље и масти+5,8%, вино+7,7%, пиво и дуван+7,6%,поштанске услуге+52,6% железнички превоз+23,8%, ветеринарске услуге+15,8%, медицинске услуге+8,2%.
 Када литар уља кошта више него што човек дневно заради, онда је свако спомињање „стабилности“ увреда за здрав разум.
Континуитет погрешног усмеравања новца из буџета за кампање и партијску машинерију Снс-а оставља трагичне последице које директно утичу на квилетет живота грађана, без да улазимо у проблематику какве последице носе свеопшта пљачка у свим сферама друштва.
Док нас режим Александра Вучића уверава народ да је све „под контролом“, реалност говори да је све ван контроле осим способности грађана да трпе. 
Али и томе долази крај! Тражимо од надлежних органа да 
објаве реалне податке о инфлацији.
Народни покрет Србије захтева укидање ПДВ-а на основне животне намирнице бар привремено, затим повећање минималне зараде и пензије у складу са стварним трошковима живота и враћање поверење у институције тако што ће штитити грађане, а не трговинске ланце.
У Србији данас све има цену, осим људског живота. 
Људски живот је најјефтинији. 
Најмање важан и често заборављен.
Зато што власт мери успех у километрима урађеног асфалта, а не у оброку за свако дете и сваког грађанина Србије?
Ово није само економска борба. Ово је борба за достојанство и опстанак човека у земљи у којој је чак и сунце мање немилосрдно од цене хлеба.