80 година од савезничког бомбардовања Лесковца

Савезничко бомбардовање Лесковца одиграло се 6. септембра 1944. године у 12:18. Бомбардовање је било део операције „Ратвик“ (недеља пацова) које су извеле снаге америчког ваздухопловства и посебно додељене снаге Народно ослободилачке војске Југославије.

У среду, 6. септембра 1944. године у 12:18 над сунчаним Лесковцем надвиле су се четири групе америчких бомбардера Б – 27 који су за 15 – ак минута сручили на град бомбе са висине од 7000 метара. За собом су оставили густ дим, пламен и прашину. Према плану, једна група бомбардера добила је задатак да бомбардује зону уз железничку станицу, тачније источни део града, две групе бомбардера за циљ су имале центар града, а четвртој групи циљ је био западни део Лесковца. Циљ напада био је отежавање положаја, смањена борбена моћ и велика концентрација непријатељских војника у Лесковцу од чега су 15 000 били Бугари.

Приликом бомбардовања разорено је уже и шире градско језгро. Разорена је зграда Гимназије, железничка станица, хотел „Костић“, многобројни јавни објекти, приватне куће, виле индустријалаца,трговаца, велики број улица је од бомби био раскопан да поједине улице нису могле да се препознају.

План за масовну употребу савезничког стратешког ваздухопловства и снага НОВЈ против инфраструктуре, кључних објеката и стратешких позиција на комуникацијама кроз Југославију потекао је од бригадира Фицрој Маклејна (1911 – 1996). Фицрој Маклејн био је шкотски бригадир који је од 1943. године био шеф британске војне мисије код Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославија (НОВЈ). Свој план Маклејн је представио  генералу Хенрију Меитланду Вилсону познатом као „Џамбо“ Вилсон (1881 – 1964) који је био савезнички командант Средоземља и који је тај план прихватио. На састанку у Италији одржаном од 6. до 14. августа 1944. године између британског премијера Винстона Леонарда Спенсера Черчила (1874 – 1965), генерала Вилсона и Јосипа Броза Тита (1892 – 1980) добијена је и Титова сагласност за овај план. На основу партизанских извештаја са терена који су достављани Главном жтабу Србије на чијем челу је био Константин Коча Поповић (1908 – 1992) сачињене су интрукције за поменуту мисију.

На основу историјски извора тога дана у Лесковцу није било Бугара, који су се дан – два раније повукли из града преко Бабичке горе ка Власотинцу и Пироту. Из извештаја упућених Главном штабу Србије јављено је да је тог дана у Лесковцу било 7 тенкова, од којих су 5 малих тежине 5 – 7 тона и 2 велика тежине 18 – 20 тона.

О савезничком бомбардовању Лесковца није се говорило и писало све до 1995. године када је утврђено да је настрадало 819 цивила, мада је последњих година тај број повећан. Лесковац је у тренутку бомбардовања 1944. године имао око 24 000 становника те се број погинули креће између 1000 и 2000 погинулих. Партизански извештаји кажу да је погинуло преко 1000 грађана, четнички извештаји преко 2000 мртвих, док локална историографија сматра да је око 3500 људи настрадало.

мас. историчар Милан Ж. Трајковић