Пројекат „Рекогносцирање археолошких локалитета на територији општине
Црна Трава“ одобрен је од стране Министарства културе и информисања
Републике Србије по конкурсу за 2023. годину и реализован је у периоду
од септембра до децембра 2023. године. Пројектни тим били су археолози
археолошког одсека Народног музеја у Лесковцу: Владимир Стојановић,
руководилац пројекта, археолог, кустос, Јулијана Пешић, археолог,
музејски саветник и Владимир Стевановић, археолог, виши кустос. Стручни
консултант на пројекту је др Александар Булатовић, археолог, научни
сарадник у Археолошком институту у Београду.
Општина Црна Трава у административном погледу припада Јабланичком
округу. Њена површина износи 318 км², а 989 становника насељено је у 25
брдско-планинских насеља. Евидентирано је 62 локалитета у 25 насељених
места. Два локалитета су вишеслојна - има остатака више епоха на једном
локалитету, па је укупан број локалитета већи, када се разврстају по
епохама. Забележен је један локалитет који садржи остатке из доба
праисторије, периода млађег неолита, који се на основу позиције може
оквирно сврстати у насеље. Из римског и рановизантијског перида
евидентирано је четири локалитета. Од тог броја три су утврђења, а један
локалитет се може дефинисати као некропола. Највише евидентираних
локалитета потиче из средњег века, укупно 36. Од тога су 4 утврђења, 11
насеља, 12 култних објеката и 9 некропола. За 22 локалитета није било
могуће одредити којој епохи припадају. Овој групи локалитета припадају
остаци рудника, којих има седам и вероватно су коришћени у римском и
у турском периоду, 10 металуршко топиничарских радионица и две
некрополе.
Током реализације пројекта констатовано је да је највећи број локалитета
у веома лошем стању. Остаци утврђења, цркава и насеља су потпуно обрасла
шумом, шибљем и растињем. Некадашње оранице и ливаде, сада су потпуно
обрасле травом и трњем и растињем, па се и многи регистровани
локалитети не могу пронаћи. Такође, на сваком, локалитету и до сада
регистрованом или новоевидентираном наишли смо на трагове неовлашћеног
копања, у мањој или већој мери. Суочили смо се са још једним озбиљним
проблемом. Наиме, услед велике депопулације села у општини Црна Трава,
све је мање људи који живе у селима, познају старине и могу да пруже
информације, или утврђивање локалитета. Присуство службених лица,
односно археолога из надлежног музеја у Лесковцу било је значајно и
имало је позитиван ефекат, како на мештане села, тако и на представнике
локалне самоуправе.