Prošle nedelje u Leskovcu prestali su da rade inkubatori, respiratori i drugi aparati od kojih zavise životi, dok je urgentni centar zatvoren. Sve to zato što je ponovo nestalo struje a agregati se nisu uključili jer nema goriva.
Neko je u našem gradu odlučio da je važnije da stadion svetli od struje u bolnici. Neko je odlučio da su masažeri i fotelje na stadionu važniji od goriva koje treba da pokrene agregat u bolnicima i pomogne ljudima koji se bore da prežive.
I ne pitamo više ko. Ne pitamo jer znamo da je to vlast kojoj nije važno što je zbog njihove nestručnosti, bahatosti i korumpiranosti stala borba za život u Leskovcu. Nije, jer je zbog njihovih odluka cela Srbija stala.
Zato 17. decembra biramo između aparata za lečenje i VIP loža na stadionu. Biramo grejanje trave na stadionu ili grejanje učionica po školama. Biramo normalne plate ili par hiljada preko, k'o milostinju pred izbore. Biramo fabrike koje imaju vrtiće za decu ili fabrike koje radnicima oblače pelene. Biramo zagrljaj svojih najbližih ili razgovore sa njima preko Skajpa.
17. decembra biramo puno toga.
17. decembra biramo svoj život!
