Градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић посетио је данас са својим сарадницима лесковачки Центар за социјални рад. Том приликом, представљен је извештај о раду ове установе у претходној години.
Говорећи о начинима на који Град Лесковац спроводи одговорну социјалну политику, градоначелник Цветановић је истакао да је ове године за област социјалне заштите буџетом опредељено 272 милиона, што је око 27 милиона више у односу на претходну годину.
„Редовно исплаћујемо једнократну новчану помоћ корисницима. Само на данашњи дан је исплаћено милион и 400 хиљада динара за ту намену. На годишњем нивоу се за пројекте из области социјалне заштите издваја 31 милион динара, редовно се исплаћује превоз за ученике ометене у развоју, издвајају се средства за уџбенике ученика чији су родитељи и старатељи корисници социјалне помоћи и финансира се функционисање Сигурне куће. Наша Сигурна кућа је најспецифичнија у целој Србији по локацији на којој се налази, на 50-ак метара од МУП-а, под сталним је надзором и за све ове године се није десио ниједан инцидент.
Партнер нашем граду у добром спровођењу социјалне политике је управо Центар за социјални рад, чији су запослени, али и корисници 2019. године са улагањем од 44 милиона динара добили потпуно обновљену зграду прилагођену особама са инвалидитетом. После неколико деценија, први пут особе које се теже крећу могу да дођу да директно комуницирају са социјалним радницима, психолозима, дефектолозима и свима онима који овде раде“.
Градоначелник Цветановић је као посебно важну истакао чињеницу да се у последње четири године смањује број корисника новчане социјалне помоћи. У 2022. години захтев за овај вид подршке поднело је 1960 наших суграђана, што је за 11% мање него у 2021. години. Тај податак је последица отварања нових радних места, преко 7500 у последњих 7 година, чиме су створени услови да људи сопственим радом обезбеде егзистенцију себи и својој породици. По броју нових радних места Лесковац је лидер међу градовима у околини, а то је утицало и на смањење броја корисника новчане социјалне помоћи. Такође, он је истакао податак да у лесковачком Центру за социјални рад више од 50 % стручног особља чине социјални радници, и честитао им јучерашњи Међународни дан социјалних радника, уз констатацију да они чине стуб јаког и функционалног система социјалне заштите и дају кредибилитет овој установи.
Приликом обиласка службе за заштиту одраслих градоначелник је говорио о повећању броја захтева за смештај старијих у геронтолошким центрима и истакао да је то првенствено због одличног рада Установе за старије и одрасле која је прва добила лиценцу за рад и једна је од најбољих у Србији и да ће град Лесковац размотрити могућност субвенционисања боравка у приватним геронтолошким центрима као што се субвенционише боравак у приватним вртићима.
Запослени у Центру за социјални рад задужени за социјалну заштиту деце и младих упознали су медије са чињеницом да се у тој служби ради заштита најосетљивије категорије деце – деце без родитељског старања, са проблемима у понашању, из породица са поремећеним породичним односима, као и деце жртве насиља, злостављања и занемаривања. Тренутно у Лесковцу има 115 деце у 105 хранитељских породица, планира се обука нових породица и има заинтересованих за тај вид подршке деци која су лишена родитељског старања.
Представљајући извештај о раду Центра за социјални рад Лесковац, директор ове установе, Предраг Момчиловић, истакао је да је у току 2022. године на евиденцији Центра биo 9381 корисник социјалне и породично правне заштите, као и корисник тзв. проширених права социјалне заштите. Од тог броја 3192 је деце и младих.
„Као што је градоначелник рекао из године у годину се смањује број корисника новчане социјалне помоћи и за 11% је мањи у 2022. односу на 2021. годину, а број захтева и предмета везан за породично правну заштиту за поверавање деце након развода брака се повећава, као и када се поступци тичу деце а асоцијативним понашањем и оних која су извршиоци кривичних дела и то је сваке године између 3 и 5% што није алармантно.
Рад у Центру за социјални рад се мења и мењаће се у погледу смањења потреба за материјалним збрињавањем, али ће породично правна заштита бити већа, као и број захтева за смештај у геронтолошким центрима и проблем је што су сви капацитети у Лесковцу попуњени и овај проблем је везан за целу нашу земљу.
Центар је у прошлој години донео низ правилника и прописа везаних за социјалне карте. Ми примењујемо Закон о социјалним картама годину дана и он је дао изузетно добре резултате. Скоро 8000 корисника смо обрадили кроз тај систем и на брз и ефикасан начин смо утврдили социо-економски статус наших корисника што нам је умногоме олакшало рад. Овај Закон подразумева да се на једноставан начин долази до података о социо-економском статусу корисника социјалне заштите тако што су у систем умрежене инстистуције попут Матичне службе, Катастра, ПИО фонда, НСЗ-а, МУП-а, Пореске управе и наравно ЦСР. Врло једноставно и брзо укуцавањем матичног броја долази се до свих потребних података.“
Бобан Илић, помоћник директора Центра за социјални рад, захвалио се градоначелнику Цветановићу на посети и рекао:
„Од само почетка, од како сте, градоначелниче, преузели одговорност, кренули смо заједнички да мењамо социјалну заштиту и сферу друштвене делатности свесни свега онога што нас је очекивало, и наравно, проактивним деловањем и добрим разумевањем ове области и Вашом снажном подршком и подршком јединице локалне самоуправе ми смо успели да консолидујемо социјалну заштиту у неколико година од преузимања одговорности, а онда и да кренемо у озбиљан развој у унапређење ове области почело од нормативног уређења, преко уређења кључних институција социјалне заштите у овом граду, мислећи пре свега на Установу за одрасле и старије и на Центар за социјални рад, кроз модернизацију и реконструкцију овог објекта, кроз набавку модерне опреме и тиме се још пре пар године спремили за овај процес дигитализације који је увелико захватио целу Србију у свим сегментима и сферама, и спремно смо дочекали све промене.“
Данас је речено да Центар за социјални рад у Лесковцу нема проблема са стручним кадром и да у односу на систематизацију недостаје одређени, врло мали број радника.